Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Finansijska tržišta". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



UVOD
Finansijska trzista je tesko definisati.Najsire posmatrano finansijsko trziste postoji svuda gde se obavljaju finansijske transakcije.Tako finansijsko trziste mozemo definisati kao organizovanao mesto na kome se susrecu ponuda i traznja za razlicitim oblicima finansijskih instrumenata ili aktive.
POJAM FINANSIJSKOG TRZISTA
Svaki tok finansijskih sredstava prouzrokuje stvaranje finansijske aktive i pasive,i kao takav predstavlja finansijsku transakciju. Finansijska trzista predstavljaju institucije preko kojih suficitarne jedinice nude visak sredstava deficitarnim jedinicama kojima nedostaje sredstava.
U sirem smislu finansijska trzista su oblast u kome privredni subjekti i drzavne institucije pribavljaju slobodna novcana sredstva za svoje investicione projekte,ili da uposljavaju slobodne kapacitete i sredstva radi najpovoljnije alokacije resursa,odnosno efikasnosti privredjivanja.
Zakljucujemo da je osnovna funkcija finansijskih trzista najefikasnija alokacija novca i kapitala u privredi prema najkvalitetnijim sektorima.
U uzem smislu finansijsko trziste predstavlja organizovano trgovanje finansijskim instrumentima.
Finansijski instrumenti predstavljaju finansijsku aktivu i mogu imati formu vlasnickih hartija od vrednosti ili proisticu iz kreditih i depozitnih obligacionih odnosa.Dakle,mogu biti u obliku vlasnickih i dugovnih instrumenata.
Preko hartija od vrednosti dokazuje se obaveza ili vlasnistvo,tj.odredjena potrazivanja(kamata na obveznicu,odnosno dividenda na akciju).
Prema tome hartije od vrednosti delimo na dugovne i vlasnicke,a s obzirom na rok dospeca delimo ih na hartije od vrednosti na trzistu novca i hartije od vrednosti na trzistu kapitala.
ULOGA FINANSIJSKIH TRZISTA
Finansijska trzista obavljaju bitnu ekonomsku ulogu preusmeravanja sredstava od ljudi koji su ustedeli novcane viskove troseci manje od dohotka do ljudi kojima nedostaju novcana sredstva jer zele trositi vise od dohotka.
Postojanje trzista korisno je i kada neko posudjuje sredstva zbog cilja koji nije izravnao povezan s povecanjem proizvodnje u preduzecu.
Bez finansijskih trzista veoma je tesko preneti sredstva od osobe koja ne vidi prihode za ulaganja do osobe koja ih vidi;stoga su finansijska trzista kljucna za napredak ekonomske efikasnosti.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH
TRZISTA
Kontinuitet je osnova karakteristika savremenih finansijski trzista.
Osnovne funkcije finansijskih trzista su:
- Iternacionaizacija i globalizacija finansijskih trzista je jedna od osnovnih karakteristika savremenih finansijskih trzista.Razvoj savremenih finansijskih trzista je uslovljen je konkurencijom,koja zahteva staknu inovaciju na trzistu.
- Pojava i razvoj finansiskih inovacija moze se podeliti na:inovaciju proizvoda(stvaranje novih finansijskih instrumenata).Najvazniji finansijski instrumenti su:novac,cekovi,menace,obveznice,platni nalozi,blagaknicki zapisi,komercijalni zapisi,bankarske potvrde o depozitu,cesija,asignacija,fjucersi,itd.Inovacije procesa(koriscenje kompjuterske tehnologije i komunikacija).Organizacione inovacije(kreiranje novih institucija na trzistu).
-Deregulacioni tokovi iako su razliciti u svim zemljama,zajednicka osobina im je smanjenje uloge drzave u regulisanju finansijskih trzista.
-Tehnicko-tehnoloske inovacije je veoma znacajna jer razvoj nove tehnologije npr.kompjutera omogucio je brzi prenos znacajnih informacija,podataka.
-Sekjuritizacija je mobilisanje kreditnih potrrazivanja banke putem hartija od vrednosti i njihovu prodaju na trzistu.
...

 

 ---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com

besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!